DUHOVNI RAZVOJ

PRISECANJE

"Sta je to duhovni razvoj"?

Verovatno ste barem jednom u zivotu postavili sebi ovo pitanje, cak iako vam ni na kraj pameti nije palo, da se sami bave duhovnim razvojem.
" Da li su to mozda vezbe vizualizacije?
Moguce da je to meditacija - sta god ta rec znacila? 
A mozda je to ipak molitva, u bilo kom hramu neke od religija?
Ili su to neke teske vezbe, sa zauzimanjem cudnih polozaja tela? ", upitace te se.

Tesko je, pa verovatno i nemoguce dati pravi odgovor na ovo pitanje. Duhovni razvoj je sve pomenuto, i jos mnogo toga nepomenutog. Izgleda da svaka grupa, pa i svaka osoba na svetu, ima ili bi trebalo da ima svoje shvatanje duhovnog razvoja, sto je i dobro, jer ako ista - pored Ljubavi i Istine, predstavlja njegovu sustinu, onda je to Sloboda.

Zato cemo ovde ukratko opisati dozivljaj duhovnog razvoja tokom procesa, koji prepoznajemo kao Prisecanje.

Prisecanje
Prisecanje je lakse objasniti onim sta ono nije, nego onim sta ono jeste.
Prisecanje nije "sistem", nije "ucenje", nije Konacna i Jedina Istina". Ono nije iskljucivo pravo privilegovanih, bogatih ili visokoobrazovanih. Ne mozete ga kupiti,niti ga mozete prisiliti da vam oda svoje tajne, jer ih ono uopste i nema.

Prisecanje je svima dostupno, bez obzira na pol, rasu, naciju, veru, socijalni ili obzrazovni polozaj u drustvu. Bez obzira na to da li ste dobar ili los. Ono je dar i prava priroda svakog ljudskog bica i da biste ga pronasli, ne morate prelaziti brda i okeane, jer je ono uvek sa vama, u vama.
A ono sto vas sprecava da se prisetite, ono sto vam poput kamicka u cipeli stalno nanosi bol, jeste vas Ego, taj stari, verni drugar, taj Cuvar sto brine o vama i ne da drugima da vam naruse licni prostor, ali ujedno i Tamnicar, sto vam ne dopusta da sami napustite taj isti licni prostor.

Univerzum je beskrajan, a vi ste i dalje zatoceni u svojoj cauri, u svojoj maloj, cvrstoj, privatnoj tamnici. Sa licnim tamnicarem.

Put
Puteva ima bezbroj i ponekad se oni prostiru sami, ponekad idu uporedo, a ponekad se ukrstaju i presecaju jedan drugog. Tada najcesce i dolazi do sukoba i svadja medju putnicima, o tome ciji put ima prvenstvo, ciji je bolji, brzi, stariji, mladji...ili stagod drugo da je u pitanju.
Neki su putevi manje prohodni, puni su rupa i neodrzavani, pa tek s vremena na vreme njima prodje umoran putnik.
Neki su zaboravljeni i potpuno napusteni.

Ponekad je put u stvari samo staza, nesto malo, licno, ni nalik na one siroke asfaltirane crne trake sa mnostvom znakova obavestenja, znakova upozorenja, znakova o svemu i svacemu sto je putniku vazno.
Staza je teza, jer je sam pravis. Ispred tebe je - nista, a iza - tek blagi nagovestaj da je tu neko ranije pros'o. Ne znas gde ce te odvesti, ni sta ces na njenom kraju naci, ako uopste i ima kraj.
Pa ipak hodas dalje iscepan, gladan, izubijan, bosonog, kao jos jedan putnik od mnogih, sto se kroz mrezu vremena, obicaja, kultura, sudbina i zivota, lagano ali uporno, priseca sebe.

Put Ega
Veliki broj ljudi duhovni razvoj shvata na nacin Ega, kao jos jedan - ovaj put, duhovni cilj. Zato ne bi bilo na odmet da malo detaljnije pogledamo zasto i kako to Ego dozivljava ciljeve.

Osnovna ideja Puta Ega se sastoji u ostvarivanju ciljeva radi postizanja moci, kao proverenog nacina dostizanja licne srece.
Ego je stalno manje-vise nezadovoljan i uvek mu nesto hvali,a to sto mu hvali, on smatra da se nalazi izvan njega - u drugim ljudima, i u svetu stvari i pojava koje ga okruzuju. Zato on procenjuje ko ili sta mu hvali, pravi plan kako da to privuce ksebi, i radi na njegovom ostvarenju. Sada ima cilj.

Ukoliko uspe da ga ostvari i doda sebi, onda je srecan i ta sreca moze potrajati citavog zivota, ali moze biti i kratkotrajna. Ako je kratkotrajna, u tom slucaju Ego smatra da nije dobro izabrao pravi cilj ili pak, da je ostvareni cilj bio previse mali i jednostavan, pa je to razlog sto se ne oseca srecnim.

Zato sada on bira mnogo veci cilj, za koji je siguran da ce mu ovoga puta doneti trajnu srecu. Razumljivo je da veliki cilj, zahteva veliki napor i pozrtvovanost, posle kojih on nema vremena i snage da se posveti onima, od kojih direktno ne zavisi ostvarenje njegovog cilja. Te osobe za koje on nema vremena i snage, najcesce su clanovi njegove sopstvene porodice.

Vrlo rano, iz mnostva ciljeva,jedan pocinje da se izdvaja i Ego vrlo brzo shvata da svi ostali ciljevi - koliko god primamljivi, predstavljaju samo stepenike na cijem se vrhu nalazi presto Moci.
Za Ego, Moc je ustvari Sreca.

Na Putu Ega ona je sveprisutna i odrazava se u svim oblastima zivota, ma kakogod vam one izgledale beznacajne.Osim kod uobicajenih, ima je i u odredjenoj meri i u onoj sirokoj oblasti interesovanja koju zovemo duhovnost.
Magija, hipnoza, levitacija, proricanje, isceljenje, tajna drustva, ufo, vidovitost, religija, borilacke vestine... i jos mnogo, mnogo toga, predstavljaju oblast u kojoj Ego trazi i ostvaruje svoju Moc, jer ga svako ovladavanje nekim od ovih znanja, vestina ili moci cini boljim, uspesnijim i mocnijim od drugih.

Zato i u oblasti duhovosti ima tragaca za moci. Tu su, probaju ovo ili ono, tek da vide sta ce od toga ispasti. Ima li tu za njih, barem nesto malo Moci.

Put Duse
Zamislite da ste jedne mracne, olujne noci, na nekom sporednom putu, bezeci od oluje, u blatu do clanaka, izgubili grumen zlata, te da ste se posle par suncanih dana, ne gajeci previse nade da cete ga i naci, vratili da ga potrazite. Do pre par dana samo kaljuga blata, sada je to opet bio tvrd seoski drum, prosaran dubokim paralelnim brazdama koje su utisnula vozila.
Naravno, na prvi pogled ni traga vasem grumenu, pa ipak, kao da vas neka nevidljiva ruka vodi u tom pravcu, zastajete iznad jedne od stvrdnutih gomila blata, ni sami ne znajuci zasto. Razocarani i pomalo ljuti na sebe, pomalo i na oluju, svesni toga da za vas on ima veliku vaznost - iako ne znate zasto, iznenada bivate preplavljeni emocijama.
Vise se i ne secate kada se to zadnji put desilo, ali sada tu vise nista ne mozete, jer suze vec same nalaze svoj put ka zemlji. I odjednom, nesto vam privlaci paznju, te zacudjeno spustivsi pogled primecujete kako se u gomili tog obicnog, osusenog blata, iznenada radjaju i nastaju napukline iz cije nutrine se nazire sjaj  vaseg grumena zlata. 

Polako se saginjete, nezno rukama rastvarate zemljinu matericu i oprezno - kao da je od stakla, uzimate ga i izdizete na svetlost suncanog dana kao da ga time predstavljate citavom svetu,  osecajuci kako se njegova toplota postepeno preliva u vas dlan. Zabrinuto ga - kao da ste mu  mati, okrecete i zagledate sa svih strana, trazeci nesto cemu tu nije mesto - neko ostecenje ili komad blata na njemu, mozda.
Ne, mozete biti potpuno mirni, ni vecnost, a kamoli tek dani koje je proveo zarobljen u blatu, ne bi mu mogli naskoditi. I dalje je isti onakav, kakav je i bio pre mnogo miliona godina kada je poslat u svet da objavi vest, da bez obzira na to gde ce tokom zivota biti bacen i zaboravljen, bez obzira na to posle koliko vremena cete se napokon setiti da postoji, on ce vas i dalje cekati potpuno isti - izvorno cist i nepromenjen.


Put Duse je drugaciji od Puta Ega.

Na Putu Duse nema pobeda i poraza, sukoba i svadja, nagrada i kazni, boljih i gorih, postenih i nepostenih, uspesnih i neuspesnih, jacih i slabijih, prvih i poslednjih...

Na Putu Duse necete biti mocniji, bogatiji, seksualno privlacniji, pametniji, lepsi... sta vise, ako ste nesto od toga ranije i bili, na Putu Duse ce postati potpuno nevazno i rasprsit ce se u beskraj.

Na Putu Duse nema ciljeva, pa cak ni samog cilja Prosvetljenja.
Kako na njemu nema ciljeva, onda nema ni nagrada.
"Nema ciljeva, nema nagrada, pa onda sto bi se uopste i bavio njime"? - upitacete se.
Zato, jer ste se kroz prethodne i ovaj sadasnji zivot vec toliko prisetili sebe i svoje Duse, da vam je sve drugo postalo nevazno.
"Pa dobro, a jel' bas nista ne dobijam duhovnim razvojem, barem nesto, nesto malo" - upitacete. 
Ne, nista ne dobijate, vec sve sto imate, gubite.
Dovoljno je da kroz meditaciju dopustite da sa vas spadne sve ono sto niste vi, sto znaci, skoro sve ono sto vi trenutno vec jeste.
Tehnicki gledano, proces podrazumeva postepeno ciscenje Misaonog, Emocionalnog i Zivotnog Tela od Misaonog, Emocionalnog i Zivotnog Ega, posle cega najzad nesmetano mozete da na Fizickom Planu izrazite svoju pravu - duhovnu prirodu, i time je ucinite "cvrstom" i trajnom u ovom, i svim ostalim dimenzijama svesti na kojima postojite.

U sustini, Prisecanje kao Put Duse ne zasniva se ni na Veri, ni na Znanju, vec je to stanje svesti Licnog Dozivljaja duhovnih energija univerzuma.