EGOLEND

"Dobrodosli, ovo je Egolend i u sledecih 70-ak godina, vi cete biti njegov gost. Naoruzajte se dobro i uzivajte!"
Ovakav natpis, mogao bi da stoji iznad ulaza u porodiliste.

Egolend je proizvod svih nas.
"Ma nemoguce, da se ja pitam, svet bi bio mnogo bolje mesto za zivot" - recicete.
Pitate se i te kako. Svaki od 6.500.000.000 ljudi, odgovoran je zato sto je on ovakav kakav jeste - pun bola, mrznje, patnje, zlostavljanja, siromastva, bolesti, nasilne smrti. Ono malo dobrote i ljubavi koje svako od nas skrto iscedi i sto obavezno "naplati" istom ili nekom  drugom protiv-uslugom, jeste ono sto omogucava ovoj planeti, da i dalje bude tu gde jeste. 

Uopste nije cudno sto  ima  toliko kriminala, ubistava, nesreca  i ratova, pravo cudo je to da ih nema barem 10 puta vise, jer je svako od nas potencijalna hodajuca bomba "napunjena"   neostvarenim snovima, nanesenim nepravdama, dozivljenim zlostavljanjem, izgubljenom buducnoscu. Teturamo se sirom ove napacene planete, bezeci od bola koga teglimo na svojim plecima, trazeci utehu i smisao zivota u cesto puta besmislenim stvarima. Sudarajuci se jedni s drugima, nekako nam je uvek  lakse kada pritom onaj drugi oseti malo vise bola i nesrece, od nas samih. Tada, kao da nesto zivne u nama, kao da se ukljuci neki novi izvor moci koji nas prodrma iz dotadasnje omamljenosti i kaze: "Hej, ustani, ustani i ud'ri ga jos jednom. Ovaj put jace".
I stvarno, tako i uradimo. Udarimo njega ili nju, malo jace nego prvi (slucajni) put i gle, to pocinje da deluje, vec se osecamo mnogo bolje. Vraca  nam se sjaj u ocima, hod nam postaje cvrsci, a glas dublji. Vise se ne sklanjamo, ne pustamo predost drugima i ne izvinjavamo se kada nekog gurnemo. Sto ne gleda kud' ide.

Ovaj put,bolje smo naucili lekciju - izvan ovog zivota sto tece i u koji smo uronjeni, nista drugo i ne postoji. Ni bogovi, ni andjeli, ni djavoli, ni nagrada, ni kazna...nista. Svet je to sto jeste - arena prepuna gladijatora, koji u svakoj povoljnoj prilici kidisu jedan na drugog. Uostalom, naucno je potvrdjeno da samo najsposobniji prezivljavaju i nastavljaju svoju vrstu. Prirodna selekcija je surova - ako su nam ocnjaci istroseni, a kandze tupe, postacemo plen.
Naucno gledano, to je u redu.

Zato, sto vise steknemo i ugrabimo, bice nam bolje i svi ce nas vise ceniti, jer  smo sposobni. Da bismo to i pokazali,  zidamo  kucerine sa viskom kupatila, spavacih soba, jakuzija,  teretana, garaza, bazena, privatnih zoo-vrtova i svega onog, cime potvrdjujemo i isticemo svoju moc i hranimo zavist drugih. 
A kao odgovor na to, iz mulja kolektivne svesti izranja pitanje,postavljeno u filmu za koga mozda nikada nismo ni culi: - "Ciko, a jel' sav ovaj lebac tvoj?"

Da stvarno, a jel' sav ovaj lebac nas? 
Jesmo li nesto ostavili za gladne, napustene, siromasne, ranjene, izbegle, invalide, penzionere, hendikepirane, bolesne...za sve one kojima su ocnjaci istroseni, a kandze tupe. Ima li ga za njihove potomke, koji gle-dajuci sav taj raskos i moc, jacaju ocnjake, ostre svoje kandze i sanjaju dan kada ce i sami uci u istu takvu kucerinu, kao sto je nasa.
Mozda upravo u nasu.

Mozemo za stanje u svetu optuzivati druge: tajna drustva, pohlepe korporacije, potkupljive politicare, svetske bankare, mocne drzave i koliko god da u tome ima istine, opet smo mi sami najodgovorniji.
Ova planeta i drustveni odnosi na njoj, 100% su u "nasem vlasnistvu" i svaki od 6.500.000.000 ljudi, ima po jednu "akciju" u svom posedu. Bez obzira na vas polozaj na piramidi moci sveta, bez obzira na to da li ste prosjak ili predsednik, vas licni uticaj na kvalitet zivota ljudske vrste je nemerljiv. Odvojite malo vremena da bolje zavirite u sebe i mozda cete se iznenaditi onim sto cete tamo naci - u vama ima i Ljubavi, i Prastanja, i Samilosti, i Nesebicnosti, i Dobrote i jos mnogo toga sto moze isceliti vas i bol vase sabrace. 
Medjutim, ukoliko odlucite da ih vratite u vas zivot i time ga znacajno promenite, to nece biti ni lak, ni brz, ni bezbolan proces. Mnogi - narocito oni koji su vam bliski, pokusat ce da  vas "odviknu" od toga, otezaju vam Prisecanje ili bar nanesu bol, kako bi 100% bili sigurni da niste i da nikada necete ni uspeti, da na tako jednostavan nacin budete srecniji od njih  samih, jer vas obnovljeni osecaj "bezrazlozne" Ljubavi i Srece, unosi nemir i obezvredjuje sve ono,sto su oni decenijama strpljivo i mukotrpno gradili.
Ostvarujuci svoju  Srecu na tako "nezasluzen" i "lak" nacin, vi nesvesno rusite temelj na kome se zasniva i na kome stoji, njihova sopstvena zamisao srece - imati sto vise i biti sto mocniji.

Ne dozvolite da vam uguse i zabrane Ljubav i sve ono sto je dobro u vama.  Ne dozvolite da vas spuste na nivo njihove sopstvene mrznje, bola i neznanja, i ne dozvolite da vas nateraju da pocnete da licite na njih same, jer bez vase sopstvene pomoci, nikada ne mogu uspeti u tome. Mogu vam uzeti sve - novac, karijeru, imovinu, zdravlje, pa cak i zivot, ali ne i nju. Ako se vi sami ne odreknete i ne odbacite Ljubav, ona vas nikada nece napustiti.
Zato, neka to bude ona jedna, vasa pametno ulozena "akcija", od cije ce "kamate" osim vas, imati koristi i svi ostali.

"Dobrodosli, ovo je Egolend i u sledecih 70-ak godina, vi cete biti njegov gost. Uzivajte!"