SLOBODNA VOLJA
Ko smo mi?
Kao vrsta relativno smo novi na zivotnoj pozornici Univerzuma. Mnoge vrste - recimo bubasvabe, duze su prisutne i polazu vise prava nad vlasnistvom planete, od nas. Pa ipak, mi smo uspeli da se nametnemo kao vladajuca vrsta na njoj.
Sta je uzrok tome?
"Mozak" - recicete. Jeste. "Govor". I govor. "Ruke". I ruke. "Tocak". I tocak. I mozete dalje nabrajati do sutra i uvek cete biti u pravu. Ali opet, pored svih tih mnogobrojnih dokaza, mozda cete prevideti jedan - valjda zato sto je previse ocigledan.
Slobodnu Volju.
Ne, to znaci nesto drugo.
Slobodna Volja predstavlja osobinu ljudske vrste, koja se izrazava mogucnoscu pravljenja izbora i donosenja sopstvenih odluka.
"Jaka stvar" - pomislicete. "To mogu svi".
Ne mogu.
Vecina vrsta, ne samo na Zemlji, vec sirom Univerzuma, nemaju dar Slobodne Volje.One imaju skup nagona, osobina, znanja i talenata, koji ih cine drugacijim i posebnim u odnosu na ostale. Neke se nalaze ispod, a mnoge od njih, iznad sadasnjeg nivoa razvoja ljudske svesti. Sve one i razvijenije i nerazvijenije u odnosu na nas, imaju jednu bitnu manu - nedostatak Slobodne Volje.
Grubo receno, one su svest koja moze da razmislja, postupa i radi u granicama programa, koji ih cini tim sto jesu. Taj program, koliko god razvijen i kvalitetan, ipak ogranicava njihovu svest na nivo korisne masine.
Za razliku od njih, ljudska vrsta ima dar i sposobnost neogranicene slobodne volje i neogranicenog razvoja svesti. Data nam je potpuna sloboda izbora, najveci dar univerzuma, kako bi istrazili i prepoznali sebe. Na zalost, uglavnom ga nismo ni svesni. Slobodnu Volju ne prepozna-jemo kao sredstvo razvoja, vec je dozivljavamo kao nesto sasvim obicno i nevazno.
A ona to nije.
Ako ne verujete, pitajte o tome, vama dostupne vrste - zivotinje, biljke i stene i reci ce vam da su svest ogranicena svojim stanjem. Da ga ne mogu promeniti, poboljsati i razviti. Da je njihov razvoj uslovljen odluka-ma drugih - razvijenijih bica i od njihove procene zavisi, kada ce biti pomereni na visu stepenicu razvoja svesti.
I malo po malo, posle nekoliko desetina hiljada ili miliona godina - sto predstavlja tek treptaj oka u zivotu univerzuma,
razvijajuci svoju svest od nepomicnog kamena, preko rastucih biljki i nastavljujuci ga kroz raznovrstan zivotinjski svet, najzad stizemo na nivo coveka."Svest u kamenu spava, u biljkama sanja, u zivotinjama pocinje da se budi, a u coveku je budna" reci su nepoznatog pesnika.
Budjenjem svesti u coveku, odjednom dolazi do aktiviranja nase Slobodne Volje, koja je dotle bila uspavana, cime pocinjemo samostalno da donosimo odluke i pravimo izbore. Iako dar, ona je istovremeno i odgo-vornost. Mozemo izabrati Dobro ili Zlo. Biti piroman ili vatrogasac. Ali sta god da izaberemo i sta god da odlucimo, ta odluka, sa sobom i u sebi nosi odgovarajuci "nagradu".
Univerzum niposto nije samo crna maglina posuta zvezdama, vec Svest ciji smo mi nerazdvojni deo. Iako ga na ovom nivou razvoja ne dozivljavamo tako, on u potpunosti oseca i dozivljava nas. Svaka nasa namera, misao, emocija, osecaj i delo, kao uostalom i svih bica koja su dotad postojala, i dalje zive u njemu. Oni su zapisi nasih prethodnih iskustava, a istovremeno i osnova za nas buduci zivot. Sve negativne emocije i greske - iz zivota u zivot, bivaju postepeno ispravljene i prevazidjene.
Izlazak iz mocvare ispunjene zamkama Ega, tezak je dugotrajan. Cesto puta, zivi pesak negativnih emocija, mrznje i osvete, drzi nas zarobljenim kroz citav niz zivota.
Mnogo puta, dopustamo mu i da nas proguta.
I to je nacin na koji se ljudska vrsta, uz pomoc Slobodne Volje, razvija. Pravi greske prema drugima i posledice tih istih greski - u nekom od buducih zivota, redje tokom istog, dozivljava na sebi. Sada i sami imamo priliku da osetimo bol, koji smo nekada naneli drugome. Pa i pored toga, ucenje je retko kada brzo, potrebne su desetine ili stotine prozivljenih zivota, kako bismo naucili da prihvatimo i postujemo nepovredivost necije Slobodne Volje. Ili Zivota. Ili bilo cega drugog. Neophodne su stotine prozivljenih zivota, kako bismo shvatili da je svaki covek svest, koja u sebi nosi seme citavog Univerzuma.
I onda, kada dosegnemo i osetimo tu spoznaju, u nama se postepeno, ali postojano, sve menja. Postajemo vise usresredjeni na impulse koji nam dolaze iznutra, nego na one spoljasne, koje nam salje Ego. Neprihvatajuci ignorisanje, njegovi impulsi cesto puta namerno postaju grubi, ali sto su nasilniji i razorniji, to vise gube na znacaju.
Jedva cujni sapat vase Duse,sada je jaci od zaglusujuce vike Ega.
Novi osecaj koji se javlja cudan je, a istovremeno i predivan, pri cemu Univerzum po prvi put dozivljavate kao prijateljski naklonjeno bice. Zagrljaj u koji vas prima, ispira i zadnje naslage bola i nerazumevanja i bez obzira na dalji tok, vas zivot vise nikada nece potonuti u zaborav.
Svi dogadjaji, kako dobri tako i losi, sada gube svoju licnu notu. Vasa svest oseca damar zivota mnogo jace i jasnije, nego ranije.
Vidite osmeh u dnu suze.
Seme zivota u srcu pustinje.
I osecate da se Vi, Univerzum, svi svetovi i sva bica koja postoje u njemu, stalno i iznova - kao u krugu, radjate, zivite i iznova vracate, beskrajnom polju Bezuslovne Ljubavi.