SMRT, VECNI ZIVOT ILI POVRATAK

 

Suprotnost   zivotu,  jeste  smrt. 
Uglavnom  prikazivana  u  liku  skeleta sa svojim orudjem  smrti, Kosac je stalna opomena ljudskom rodu, da je zivot krhka i privremena biljka,  ciji rast moze biti iznenada i surovo prekinut.

Naravno, za tako nesto ne trebaju nam neki posebni dokazi. Svuda oko nas Smrt stalno kruzi, a katkad i iz naseg zivota otme nam poneko drago bice. I kada prvi talas bola prodje, u svesti pocnu da nam se roje pitanja:

"Zasto smrt nije uzela nekog od losih ljudi, koje licno znam, umesto meni drage i dobre osobe"?, 

"Zasto ona toliko boli"?,

"Rodim se jednom u 4 milijarde godina, zivim 70-80 godina, onda umrem i nikada se vise necu roditi. Gde sam bio, sta sam radio i sta je uopste svrha takvog besmislenog  zivota"? - samo su neka od pitanja koja postavljamo.


Ako ste ateista, osecate pomesane ljutnju i bol: bol zbog gubitka vama drage osobe, a ljutnju zbog nepravde zivota i zle sudbine. Njenu smrt dozivljavate kao licni poraz i predaju pred jacim i cesto puta nepredvidivim silama Prirode. Medjutim, na neki surov nacin smrt vas ponekad otrezni i prisili, da jos jednom proverite listu vasih zivotnih prioriteta. Ponekad cak i shvatite da nikakvo bogatstvo, slava i moc, ne mogu pomoci onome, kome je istekao pesak zivota.
Smrt  predstavlja konacan kraj - potpuno i trajno gasenje svesti.


Ukoliko ste pak vernik  moze doci do krize vase vere, narocito ako je u pitanju smrt deteta. "Kakva  moze biti  krivica malog,3-godisnjeg deteta, da bi bilo tako surovo kaznjeno. Kakav je to bog koji uzima nevinu decu" - pitate se.

Mnogo pitanja, a odgovora niotkud. Umesto njih, smrt cesto puta cini, da vam u ustima ostane samo ukus pepela i gorcine. Pa i pored toga,  u izvesnoj meri ipak dozivljavate neku vrstu utehe, s obzirom da sve religije zagovaraju zivot posle smrti.

Dobri idu u Raj. Losi idu u Pakao.


Trecu grupu cine razne duhovne grupe, koje smrt dozivljavaju samo kao zavrsetak jednog od mnogobrojnih zivota i vas povratak u duhovni svet.


U sustini, postoje tri osnove zamisli: Smrt, Vecni Zivot i Povratak.


Smrt je zamisao Ega. Ego se plasi nestanka i moramo priznati da za to ima dosta razloga. Trenutak smrti automatski  pokrece postepen proces njegovog raspada na osnovne  cestice fizicke, emocionalne i misaone energije, od kojih je stvoren,  te one sada bivaju razvejane sirom Univerzuma. Ego je time upravo prestao da postoji i takav kakav je bio, nikada vise nece ni postojati. Kada se sledeci put rodite, automatski ce doci do formiranja nekog drugog Ega, kao vase nove Privremene Svesti. Raspad prethodnog Ega, zapocet je napustanjem fizickog, emocionalnog i misaonog tela od strane Razvojne Svesti Duse i njenim povratkom u Duhovni Svet.


Vecni Zivot je zamisao koja se zasniva na ideji, da u zavisnosti od toga kako se ponasate i kako prozivite ovaj sadasnji, a ujedno i jedini zivot, u skladu sa time, bice vam odredjeno buduce mesto i nacin, na koji cete vecno ziveti u duhovnom svetu.


Za Razvojnu Svest Duse, smrt je pak samo Povratak, jer ste vi deo vase Duse, koja prebiva u Duhovnim dimenzijama i koja vas s radoscu iscekuje. Vasim povratkom, iznenada postajete svesni citavog prethodnog zivota i sada razumete u potpunosti sve greske koje ste pocinili, ali i sve pravilne izbore i napredak, koji ste ostvarili. Ta iskustva i spoznaje, tvore  ujedno i osnovu za neki od vasih buducih zivota.
Samim dolaskom u  Duhovni svet, prihvaceni ste sa posebnom paznjom i Ljubavlju, koje vam vrlo brzo lece sve rane, nanete tokom zemaljskog zivota. Iako su na ovom nivou sva duhovna bica prozeta energijama Ljubavi, kada je u pitanju Povratak Razvojne Svesti Duse deteta, nju prihvataju duhovna bica, ciju je kolicinu Bezuslovne Ljubavi i stepen neznosti jednostavno nemoguce opisati. Okruzena tolikom Ljubavlju, ona se vrlo brzo oslobadja traume izazvane  preranim napustanjem svoje zemaljske porodice, te ubrzo beskrajna igralista  Duhovnog sveta radosno odjekuju  njenim  smehom.


Elem, od svih nabrojanih, verovatno necemo pogresiti, ako pretpostavimo, da za vecinu vas  Smrt predstavlja najlosiji i najnelogicniji izbor.
Pa zasto je onda strah od smrti toliko rasirena?


To je zato, jer nam je Ego prijatelj.

Stanje svesti deteta je takvo, da ono ima potrebu da mu neko objasni kako svet funkcionise, da se stara o njemu i da ga stiti. Ne zanemarujuci napore vasih roditelja i drugih osoba, ipak je Ego taj koji se najiskrenije i najpozrtvovanije, 24 sata dnevno, brine o vasim interesima i zastiti.

"Ne pozajmljuj svoj kamioncic drugim decacima, da se igraju sa njime, polomice mu tockice" - govori vam on, a vi mu naravno ne verujete, pa vam zato vrate kamioncic, ali bez tockica.

"Ne voli iskreno i punim srcem drugu osobu, jer ce  to zloupotrebiti  i ranice te" - savetuje vas on i vi mu naravno ne verujete, pa bivate prevareni i ranjeni.

"Ne pozajmljuj kolegi novac koji mu je hitno potreban, jer ga nikada vise neces videti" - upozorava vas i vi mu naravno ne verujete, pa zato nikada vise ne vidite vasih 100 evra.


Bilo je potrebno samo nekoliko, redje dvocifren broj "nemoj" i "jesam li ti govorio", da biste prihvatili istinu, da su odluke Ega, pametnije od vasih impulsa Ljubavi. Kad god ste ga poslusali, niste pogresili, jer se on uvek brine iskljucivo o vasim interesima. Brine se o vasoj sigurnosti, blagostanju, uspehu, zadovoljstvu. Za razliku od mnogih laznih, on vam je jedini iskreni prijatelj.

S obzirom da se do sada vec bezbroj puta dokazao, vi ubrzo odustajete od sopstvenih impulsa Ljubavi i Nesebicnosti - koji su se pokazali pogresnim, odbacujete ih i pocinjete da zivite zivot vaseg Ega. Naravno, on je prezadovoljan, jer vi predstavljate njegov neophodan izvor energije-zivota, a da toga niste ni svesni.

Jedino sto kvari tu harmoniju, jeste Smrt. S obzirom da sada vi njegov  zivot osecate kao svoj, onda i sami pocinjete da se plasite smrti.


A citava ironija sastoji se u tome, da ste vi - Razvojna Svest Duse, besmrtna svest. Vi Ne Mozete Umreti. Vi se samo mozete vratiti u zagrljaj  svoje Duse. Za Ego, to je Smrt.  Za vas, to je Povratak.
Duhovni svet predstavlja vase pravo mesto rodjenja, planeta Zemlja je samo pozoriste ispunjeno scenografijom, koju vi koristite kako bi u nekoj od predstava, kroz bezbroj uloga, ponovo prepoznali i osvestili svoje talente i kvalitete. Kada se predstava zavrsi i zavesa spusti, vi se vracate kuci. To je Povratak.


Mogucim prestankom straha od Smrti, ne znaci da sada postajete neoprezni, te da odjednom sebe izlazete nepotrebnim zivotnim opasnostima, vec  to da zivot prihvatate  s Ljubavlju i punim razumevanjem, cak i kada je cesto puta nepravedan i bolan prema vama. Ego prihvata zivot, samo kada je on ispunjen prijatnim iskustvima, dok Razvojna Svest Duse koristi bolne i teske trenutke, kao priliku za dalji napredak u Prisecanju svoje prave duhovne sustine.


Za one koji razmisljaju o zapocinjanju procesa prestanka  identifikacije sa svojim Egom,  treba znati, da ce se to vrlo brzo i jasno odraziti na vas zivot,  jer proces  sa  sobom nosi dosta  problema, bola i  teskih odluka.


Uostalom, kako napustiti svog najodanijeg i najiskrenijeg prijatelja?!