STRAH
Mrzite ono cega se plasite,
plasite se onoga, sto u vama stvara svoj eho.
Secate li se mozda one dece, koja su sa strahom i nevoljno odlazila na spavanje moleci svoje roditelje da im ostave upaljeno svetlo u sobi ili barem otskrinuta vrata. Cak ni uporno roditeljsko uveravanje da su potpuno bezbedna i da nemaju nikakvog razloga za strah, nisu ih mogla primiriti. Ona su verovala, sta vise osecala su da roditelji nisu u pravu, jer su znala da se ispod njihovog kreveta krije Cudoviste Koje Jede Malu Decu.
Jedini ko im je verovao, i jedini ko ih je od njega branio, bio je njihov plisani meda, poznat i kao - Meda Ubica Cudovista Koje Se Krije Ispod Kreveta I Jede Malu Decu. Zato ga vecina njih - iz zahvalnosti sto su uz njegovu pomoc prezivela detinjstvo, i u svojim odraslim godinama i dalje cuvaju na istaknutom mestu u vitrini.
Ako ste vi mozda jedno od te dece - a izgleda da jeste, vezite se dobro, jer cemo sada govoriti o onome, za sta ste verovatno mislili da je zauvek ostalo zaboravljeno ispod kreveta vaseg detinjstva - govoricemo o strahu.
Svi se plase. Ili da budemo precizniji, svi oni koji imaju Ego, plase se. Svi oni koji nemaju Ego, prosvetljeni su. Ukoliko niste prosvetljeni, onda se i vi pla-site, kolikogod da to krijete od drugih. Ili od sebe.
Sta je strah?
Strah je automatska reakcija Ega u slucajevima kada se on oseca ugrozenim, iz bilo kog razloga.
Koliko vrsta strahova postoji?
Postoje dve osnovne grupe strahova: realni i nerealni strahovi.
Realni strahovi
Ovi strahovi za uzrok imaju vidljivu i neposrednu opasnost, na koju vas Ego reaguje. Ovo ispoljavanje straha, uglavnom se izrazava na sledeca cetiri nacina:
- Blokiranost kao reakcija na strah, nastaje ukoliko ste izlozeni iznenadnom i jakom strahu, sto dovodi do odredjene vrste soka vaseg nervnog sistema, pa time kod vas izostaje bilo kakva vrsta reakcije na strah - ("Smrz'o sam se od straha...").
- Odlaganje je reakcija, kada prvo odreagujete (bekstvo, borba...), pa tek onda dozvolite sebi da u potpunosti dozivite i osetite taj strah.
- Potiskivanje kao reakcija na strah, predstavlja unapred izgradjen misaono-emocionalni stav, pri cemu uopste ne dozvoljavate bilo kakvu pojavu ili ispoljavanje straha u vasoj svesti ili ponasanju. Medjutim, ovako potisnut strah niukom slucaju ne nestaje, vec se on kasnije ispoljava na neki drugi nacin, cesto puta i porodicnim nasiljem.
- Prihvatanje je reakcija na strah, pri cemu se on ne dozivljava u negativnom smislu, vec se prihvata kao prirodna i automatska reakcija Ega. Osnovna ideja prihvatanja ne sastoji se u njegovom pobedjivanju, jer ce se on u tom slucaju pojaviti u nekom drugom obliku, vec se pre svega odnosi na svesno razumevanje njegove prirode, uzroka koji su doveli do njegovog nastanka i posledica koje ostavlja na vas.
Prihvatanjem vi dopustate strahu da se svesno ispolji u vama, da se kroz to ispoljavanje oslobodi energije koja mu daje zivot, i time prestane da postoji.
Nerealni strahovi
Za razliku od realnih, nerealni strahovi su slozeniji, i oni nastaju unutar vas, kao posledica prethodno dozivljenih negativnih iskustava, te iako nemaju realno postojeci "razlog" za svoj nastanak, mogu biti vrlo aktivni.
Ovi strahovi za svoje postojanje zahvaljuju pre svega traumama iz proslosti,
pri cemu pojava bilo kog elementa (koga nacesce niste svesni) te traume, kod vas ima ulogu uslovnog refleksa koji aktivira podsvesni strah.
Ukoliko nerealni strah potraje duze vreme, tada on prerasta u fobiju.
AUTOHOMOFOBIJA
Najveci strah vecine muskaraca, jeste strah od moguce sopstvene homo-seksualnosti.
Izgleda da se ovaj strah formira u ranom decijem uzrastu, negde oko 4-6 godine zivota, kada ono nema ni najblazu predstavu o tome, sta seksualnost uopste i jeste, i kada je vrlo podlozno verbalnom programiranju.
Sve uglavnom zapocinje zadirkivanjem deteta od strane odraslih ili svojih vrsnjaka, kako je plasljiv, placljiv, razmazen..., te da je to zato, jer je on verovatno devojcica.
Iako u tom uzrastu ono stvarno ne zna da li je decak ili devojcica, niti sta to uopste i znaci, ovo je za njega vrlo ozbiljan problem i vrlo ozbiljno osporavanje. Da bi odbranio sebe od tako ozbiljne optuzbe, te da bi se na jasno uocljiv nacin razlikovao od devojcice, on prihvata model ponasanja koji je zasnovan na povecanoj agresivnosti i nasilju, tj. muzevnosti, sto obicno biva ohrabrivano od strane odraslih - (" Ih, vidi ga, isti otac...deda, ujak...").
Zato,10-ak godine kasnije, mozete videti velike grupe mladica ispunjenih mrznjom i nasiljem, potpuno nesvesnih osnovne namere tog nasilja - dokazivanja drugima, pa i sebi, ne toga da su oni muskarci - sto je ocigledno, vec toga, da oni nisu devojcice.
Ulaskom u pubertet, pa i u kasnijem uzrastu, taj strah iz detinjstva ne nestaje, vec evoluira i uzima sada jedini prihvatljivi oblik postojanja - oblik straha od sopstvene homoseksualnosti.
Autohomofobija i agresivnost
Posle borbe za moc, ovo je mozda najveci razlog hronicne agresivnosti vecine muskaraca.
Muskarac je stalno zabrinut da mozda nije dovoljno muzevan,tj.agresivan kao sto su to ostali muskarci iz njegovog okruzenja, te se plasi da ako sebi dozvoli da bude previse "mek", time moze vrlo lako od strane drugih muskaraca biti svrstan u grupu "sumnjivih". Ili ce i on sam poceti da sumnja u sebe.
Zato vidljivo ispoljavanje sopstvene agresivnosti, za njega predstavlja najsigurniju zastitu od autohomofobije.
Interesantno je, da sto se vise plasi straha od sopstvene homoseksualnosti, to ce vise mrzeti one, koji tu homoseksualnost slobodno ispoljavaju.
Vaznost razumevanja autohomofobije
Gledano kroz istoriju, zanimljivo je da stav jedne nacije ili drzave prema homoseksualnosti, na neki cudan nacin ima vecu vaznost za hetero-seksualce, nego za homoseksualce.
Naime, on predstavlja jednu vrstu lakmus papira koji nepogresivo pokazuje stanje svesti te nacije, iz kojeg nastaje odgovarajuce drustveno uredjenje drzave, sa tacno propisanim stepenom sloboda u njoj.
Kao poredjenje mozemo uzeti bilo koju anglosaksonsku drzavu, zatim najmocniju evropsku drzavu iz vremena II svetskog rata i grupu danasnjih drzava u kojima homoseksualnost uopste ne postoji, zato jer se kaznjava vesanjem.
Pitanje glasi: - "U kojoj bi od navedenih drzava, svako od nas izabrao da zivi i podize svoju porodicu"?
Osim toga, razumevanje ovog straha dovodi do postepenog i znacajnog smanjenja bezrazlozne licne agresivnosti, sto se vrlo brzo odrazava na sve vase odnose - narocito porodicne, omogucava vam da mozda po prvi put u zivotu osetite duboku smirenost u sebi, i pomaze vam da postepeno prihvatite ljubav, kao vase osnovno i prirodno stanje svesti.