VEZA S DUSOM
Ko je vasa veza sa zivotom, verovatno ste se nekada upitali.
To je Dusa.
Dusa cini da se barem za tren odskrinu vrata izmedju svetova i time vam omoguci da zakoracite u ovaj u kome zivite sada. To je lep dar i morate ga postovati. Postovanjem sopstvenog zivota-dara, usledice i postovanje tudjeg zivota-dara. To nije egoizam, vec visi nivo spoznaje svetosti zivota i njegovog dubljeg znacaja. Vecina nas pristupa zivotu kao necemu sto mora da se odradi, kad' smo se vec zatekli tu gde jesmo - u njemu.
Visa spoznaja zivota je drugacija. U njoj vi osecate finu vezu sa drugim ljudima i zivotima i pokusavate da raspletete sve zamrsene niti, te da od njih iznova iskate skladniju i lepsu tapiseriju zivota. Zivot shvatate kao niz uspona i padova pri cemu uvek napredujete sve vise, nijedan pad nece uciniti da ostanete tu gde ste pali, vec naprotiv, dace vam impuls i snagu da odlucnije nastavite svoj uspon.
I tu je uloga Duse nezamenjiva.
Roditelji su vam darovali fizicko telo, ali je Dusa izvor vaseg celokupnog zivota. Kada vas svi ostali izdaju, povrede, napuste, ponize, kazne ili sta god drugo da vam urade, ona ce i dalje za vas biti tu. Vi mozete zaboraviti nju, ali ne i ona vas. Vi ste njeno cedo, koje je hrabro otislo u cesto surov svet, da bi u njemu iznova prepoznalo i prisetilo se samog sebe. Napravili ste izbor koji ona postuje i divi vam se zbog toga.
I stoga, kada ste ili kada se osecate sami - iako u gomili ljudi, setite se da veza izmedju vas i vase Duse i dalje postoji, koliko god da je tanka. Njenu vecu prohodnost ostvaricete prihvatanjem njenog postojanja i prepustanjem i prihvatanjem vodjstva svoje Duse.
Mnogo je snage i spoznaje potrebno za tako krajnje jednostavan cin. Sta cete vi bez Ega? Ko ce vas braniti? Ko ce se brinuti o vama? Od cega cete ziveti?
Bezbroj pitanja preplavice vas um, a jedini odgovor koji dobijate jeste: "Prepustite se". Prepustite se zagrljaju svoje Duse sa poverenjem i prihvatanjem zivota u kakvom god obliku da se on pojavi. Prihvatanje vas miri sa citavnim svetom, svim ljudima i sa samim sobom.
Njime dopustate da sapat vase Duse, postane dovoljno jak i razumljiv za vas.
A u njoj samoj je toliko mnogo Lepote, Ljubavi, Istine, Slobode, Pravde i sveg' onog za cime oduvek zudite, da vam i najmanji, ma kako slab kontakt sa njom, unosi neopisivu radost u zivot.
To nije radost kafanskih veselja i ekstaze Ega, vec radost tiha, stidljiva, na prvi pogled i neprimetna, gde je dovoljan i samo jedan vas mali osmeh, pa da zablista punim sjajem.
U njoj nema glamura i nametljivosti, ali cesto puta ima suza, koje su nekada prolivene zbog vas, nekada zbog drugih, a nekada zbog svih ostalih. Pa ipak u njima nema bola, gneva, osude, mrznje, osvete, vec su te suze izraz vase nove, probudjene i prosirene osecajnosti, koja izranja s vodjstvom Duse.
A nju, svoju Dusu, sada dozivljavate kao svetionik, koji vam u mrkloj, olujnoj noci, pokazuje put.
"Ovde sam" govori vam "zbog tebe stojim, na steni jakoj usred mora, cekajuci te,
Ovde sam, zbog tebe stojim, razgonim maglu palu, ispred broda tvoga,
Ovde sam, zbog tebe stojim, da svetlom mojim, izbegnes hridi u burnoj noci mora,
Ovde sam, zbog tebe stojim, da svetlom svojim, do luke brod ti vodim,
Ovde sam, zbog tebe stojim, na steni jakoj usred mora,
Ovde sam, zbog tebe stojim."