ZLOSTAVLJAC

1. Iako je verovatno nekada bio poput ostalih ljudi, neki negativan dogadjaj, razocarenje ili zlostavljanje koje je bilo izvrseno nad njime u detinjstvu, mladalastvu, pa i u odraslom dobu, predstavljalo je onu polugu koja je u njemu oslobodila bujicu mrznje i ucinila da ona postane njegova osnovna emocija. Mrznja je emocija kojom zlostavljac opisuje svoj dozivljaj sveta i ljudi u njemu i ona je direktna reakcija na bol koji je on pri tome doziveo, pa ipak, retko kada je kolicina dozivljenog bola, srazmerna  mrznji koju on sada oseca.  Iako je u pocetku mrznja predstavljala samo njegovu reakciju na bol, vrlo brzo zlostavljac shvata sve prednosti koje ona nudi, kao i vaznost uloge koju ima u drustvu. Shvativsi da ga ljubav cini ranjivim i slabim, te da od nje nikada nece imati koristi u zivotu, on je potpuno proteruje iz svoje svesti, definitivno se opredeljujuci za mrznju.

2. Stavljajuci po strani kradju zivotne energije - do koje pri tome dolazi, sadizam za zlostavljaca predstavlja prvenstveno emocionalan dozivljaj i nesto najpribliznije onome sto on zove - "sreca". Prizor osobe koja trpi intenzivan bol, pokrece u njemu gomilu uskomesanih emocija  Ega i cini da barem u tom "carobnom" trenutku, neko drugi bude nesrecniji od njega. Stoga, uvek kada njegov dozivljaj licnog zadovoljstva biva narusen, on automatski pribegava zlostavljanju zrtve, kao nekoj vrsti licnog podsetnika, da uvek postoji (i da ce i dalje postojati) neko, ko vise pati  od njega. Stoga on nijednom clanu svoje porodice ne dozvoljava, da u punoj meri razvije i izrazi sopstveni osecaj Ljubavi i Srece i time se "izdigne" iznad njega, vec svaki takav pokusaj novim zlostavljanjem odmah biva ugusen, a osoba "spustena" na nivo njegovog sopstvenog bola.

3. Da bi nasilje u potpunosti bilo efikasno, Zlostavljac (ili Zlostavljaci) kao zrtvu uvek bira osobu (ili osobe) koja je svojim uzrastom, polom, brojnoscu, fizickim, ekonomskim, socijalnim, bracnim...stanjem potpuno nadjacana i zavisna od njega. Razlika je u tolikoj meri na strani zlostavljaca, da zrtva nema ni najmanju mogucnost da se odbrani ili da pruzi neki otpor. Takvim odnosom, Zlostavljac nadopunjuje osecaj sopstvene nemoci i straha, jer je medju sebi jednakim, njegova Licna Moc cesto puta ugrozena i nadjacana, te mu, "borba" sa zrtvom koja ga ni na koji nacin ne moze ni najmanje ugroziti, vraca izgubljeni osecaj licne moci i zadovoljstva samim sobom.

4. Dvolicnost predstavlja osnovnu vestinu koju Zlostavljac koristi, jer je za njega ona - bukvalno receno, od zivotne vaznosti.
Zlostavljac je u sustini sizofrena osoba - u njemu postoje i naizmenicno deluju najmanje dve, potpuno razlicite licnosti, koje on koristi u zavisnosti od situacije i poriva koji trenutno vladaju njime. Spolja gledano on je fin, posten, castan, pouzdan, dok se unutar njega krije i zeljno ceka da izadje na svetlo dana jedno bice, koje je potpuno suprotno od Glumca, kojim on zavodi Komsiluk.

TEHNIKE

Svaki Zlostavljac u svom "radu" koristi odredjeni broj postupaka, pomocu kojih uspostavlja moc i odrzava kontrolu nad zrtvom. Ovom prilikom dat cemo kratak prikaz, nekih najcesce koriscenih tehnika:

---> Nametanje Krivice - Zlostavljac navodi zrtvi stvarnu, iskonstruisanu ili izmisljenu krivicu kao uzrok zlostavljanja, a maltretiranje se sprovodi redovno, pri cemu se zrtvi dopusta da nasluti da ce ukoliko dovoljno pati i time "opere krivicu" u buducnosti zlostavljanje mozda i prestati, sto se naravno nikada ne dogadja.

---> Ponizenje  predstavlja jednu od najcescih tehnika kontrole, pri cemu zlostavljac dovodi zrtvu u takav polozaj, pri cemu  biva narusen i pregazen njen osecaj licne vrednosti i samopostovanja.  Ponizenje stvara  Emocionalne Rane i ukoliko se previse cesto desava, moze dovesti do pojave traume.

---> Zastrasivanje sluzi kako bi zrtva bila zadrzana u pokornosti, cime se omogucava nesmetano isisavanje njene zivotne energije.

---> Emocionalna rana je emotivna povreda koja je samo zalecena i vrlo je lako ponovo otvoriti. Zato Zlostavljac kroz razgovor,koristeci intuiciju i posmatrajuci vase reakcije, traga za njome. Kada je otkrije, povredjuje je, cime automatski dobije otvoren prolaz ka zalihama vase zivotne ene-rgije.

---> Nametanje kompleksa nize vrednosti ostvaruje se kritikovanjem i omalovazavanjem osobina, nacina razmisljanja, stila oblacenja, licnih interesovanja i svega onog za sta zrtva pokaze interesovanje. 

---> Socijalna izolacija predstavlja jos jednu od tehnika zlostavljaca. Osim onog najneophodnijeg, zrtvi je ograniceno fizicko  kretanje  van kuce, a komunikaciju sa clanovima njene porodice, drugovima, poznanicima  i kolegama, svedena je na najmanju mogucu meru. Ova izolacija se redje sprovodi direktnom zabranom, vec se odigrava tako sto posle dolaska kuci, nasilnik  zrtvi uvek priredi scenu i pribegne zlostavljanju, pa ona posle nekoliko takvih  ponovljenih slucajeva, sama prestaje da se druzi sa ljudima i dovodi sebe u samoizolaciju.

 - Finansijska izolacija predstavlja jos jedan sistem kontrolisanja, jer je na taj nacin zrtva  potpuno zavisna od zlostavljaca. Obicno joj je uskra-ceno pravo da samostalno i nezavisno zaradjuje za zivot, pa svo zadovo-ljenje njenih osnovnih potreba za hranom, odecom i ostalim potrepsti-nama, zavise od trenutne (zlo)volje zlostavljaca.

---> Lazi i namestaljke cine deo neophodnog arsenala u kontrolisanju zrtve. Najveci deo strepnji svakog zlostavljaca, odnosi se na to da se zrtva  slucajno ne otrgne i progovori. Zato on svaku pogodnu priliku kori-sti, da u zajednickom drustvu zrtvu predstavi kao osobu niskih moralnih i ljudskih kvaliteta, cijoj reci i postupcima se ne moze verovati i cije metalno zdravlje nije bas najbolje.
Ova tehnika se uvek sprovodi na "pozitivan" nacin, tj. pred Komsilukom stav zlostavljaca prema zrtvi uvek je blagonaklonan, prozet laznom zabriutoscu i brigom za njenu dobrobit i zdravlje, tako da vecina ljudi ne uspeva da shvati sta se desava kad oni ostanu nasamo.